”Сајам деце” у Бриселу за содомите. Цене деце од 95.000 до 160.000 долара
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Већ четврти пут у Бриселу, “сајам” деце за хомосексуалце. Трговина доноси приходе, најнижа цена новорођенчета је брзо порасла.
Већ по четврти пут, америчка организација Men having babies (Мушкараци који имају бебе), отворила је 22. и 23. септембра 2018.године, врата “сајма деце” у Бриселу.
Фотографија којом се позива на конференцију у Бриселу.
На овој фотографији се јасно види да је употребљена реч ”Fair” тј. сајам
Каталози деце
У салама луксузног хотела Хилтон је врвело од истакнутих и богатих мушкараца, који су прегледали каталоге штампане на сјајном папиру. Прелазили су фотографије деце, која су на овај начин продата.
Хомосексуални парови на овом сајму пролазе кроз понуде, цене за стицање новорођенчета су различите – према “квалитету”. Најнижа цена је 95.000 долара (пре четири године била је 60.000), максимална сума је 160.000 долара. Ту могу да консултују “all inclusive пакете” који укључују све услуге: психолошку подршку, правну помоћ, обезбеђивање полних ћелија – јајне ћелије и сперму (ако је потребно), обезбеђивање сурогат мајки, летова и хотела у земљама у којима ће се поједине мајке порађати , итд.
Ова трговина са децом се више и не обавља скривено, обављају је људи у оделима и са краватама, са новчаником у руци, и отворено обилазећи европске законе.
Шта се данас дешава у бриселском Хилтону? Продаја деце људима који дају најбољу понуду?
Када је већ по четврти пут организација “Men having babies” у стању да окупи најбоље стручњаке из свих могућих области и из целог света у Белгији, то значи да трговина иде добро. То значи да људи купују. И ове године, упркос храбром протесту (социјалистичког!), европосланика Philippa Closea, су се врата сајма поново отворила хомосексуалцима. Боље је да Европска унија више ништа не говори о правима. Изгубила је свој образ.
У Старом завету је предвиђена казна за хомосексуалце: “Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.” (Лв. 20,13) Која би онда казна била примерена за хомосексуалце који поред тога још и купују децу, рођену и још нерођену? Која би казна била примерена за оне који посредују и учествују у тој трговини и зарађују на томе? За оне, (“сурогат мајке” како их најчешће називају) које им продају децу? Децу коју су девет месеци носиле у утроби. Како може за такве да се уопште користи реч мајка, па макар и са оним “сурогат” испред? За оне који им то, законима, омогућавају? У овом тренутку, нису предвиђене казне за њих. Напротив, добијају разне погодности, а кажњавају се они који се свему томе противе. Једно је ипак сигурно: чак и да их мимоиђе овоземаљска правда казну сасвим сигурно неће избећи, јер је написано: “И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: …А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.” (Мт. 18, 2 и 6). Говорећи да им је боље да се обеси камен воденички о врат њихов, и да потону у дубину морску, Господ нам тиме указује на то да их очекује још већа и страшнија казна.
U gradu Sirbinu, kako ga naziva Strabon i kako se stvarno zvao, a Grci su ga prekrstili u Ksantos, u pokrajini Lici, Mala Azija, nađen je uklesan na velikom kamenu srbski zakonik iz osmog veka pre Hrista. Zakonik je uklesan na srbskom jeziku i na srbici, tako da se može bez mnogo truda čitati. U Lici maloaziskoj (Ljudeji) Aleksandar Veliki je zatekao jedno posebno stanje. U gradovima Like, koji su bili brojni, nije bilo persiskih posada. Iako je Lika bila uključena u Persijsku carevinu od vremena Kira Velikog, ona je zadržala svoje posebno uređenje i svoje stare zakone. Imali su savez od 23 grada, među kojima je grad Sirbin (današnji Ksantos) bio prestonica i najveći od gradova . Ličani su najpre bili poznati pod imenom Solimi, a zatim kao Termili po jednom delu Krićana, koje je Sarpedon doveo sa Krita i naselio u Lici . Sarpedon je osnovao i grad Milet kao naseobinu kritskog grada Mileta . Stari Zakonik lički, koji je bio uklesan u kamenom obelisku u gradu Sirbinu, potiče iz VIII veka...
Стојан Чупић није заборављено име српске револуције. Сећање на његов допринос ослобођењу Срба остало је живо и поред комунистичког притиска да се понашамо као да је историја почела 1941. године. Заправо оживљавању сећања и интересовању за дело Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја у његовој Мачви дело је више фактора, али и племенитог понашања Сафета Хамзића, становника Великог Зворника. Гроб у цвећу Године 1985. Сафет Хамзић, тада 70-годишњак, био је на пропутовању кроз Шабац. Из аутобуса је запазио таблу која је означавала да је то Улица Стојана Чупића. По повратку кући Сафет шаље писмо Скупштини општине Шабац, а ова га прослеђује свом (ондашњем) Комитету за друштвене делатности на разматрање. Поред осталог у писму је написано да је на пропутовању кроз Шабац запазио улицу са именом Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја. Пошто се гроб и споменик Стојана Чупића налазио у његовом дворишту, на неких 10 метара од улаза у кућу, он је сматрао за потребно да обавести представнике града у коме је...
Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији. Милан полаже заклетву пред крунисаним сином Алексанрдом Непосредно пре потписивања Конвенције, закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду потчинила вољи Монархије. Потписивање ова два документа је договорено пред Берлински конгрес; тачније, српски дипломата Јован Ристић је обећао потписивање ова два уговора, изградњу српске железнице за Монархију, као и одрицање од Новопазарског санџака у замену за заступање српских интереса на заседању Берлинског конгреса. Србија и аустроугарска 1899 Тајна конвенција Тајни уговор или Тајну конвенцију потписали су Чедомиљ Мијатовић и барон Хербе...
Коментари
Постави коментар