ГЕНЕТИКА: Срби су староседеоци Балкана, сви јужни Словени имају исти ДНК (ФОТО)
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
На писање наредне кратке анализе навео нас је велики број питања везаних за порекло, историјско право, једном речју питање староседелаца балканског полуострва, односно Хелма.
U gradu Sirbinu, kako ga naziva Strabon i kako se stvarno zvao, a Grci su ga prekrstili u Ksantos, u pokrajini Lici, Mala Azija, nađen je uklesan na velikom kamenu srbski zakonik iz osmog veka pre Hrista. Zakonik je uklesan na srbskom jeziku i na srbici, tako da se može bez mnogo truda čitati. U Lici maloaziskoj (Ljudeji) Aleksandar Veliki je zatekao jedno posebno stanje. U gradovima Like, koji su bili brojni, nije bilo persiskih posada. Iako je Lika bila uključena u Persijsku carevinu od vremena Kira Velikog, ona je zadržala svoje posebno uređenje i svoje stare zakone. Imali su savez od 23 grada, među kojima je grad Sirbin (današnji Ksantos) bio prestonica i najveći od gradova . Ličani su najpre bili poznati pod imenom Solimi, a zatim kao Termili po jednom delu Krićana, koje je Sarpedon doveo sa Krita i naselio u Lici . Sarpedon je osnovao i grad Milet kao naseobinu kritskog grada Mileta . Stari Zakonik lički, koji je bio uklesan u kamenom obelisku u gradu Sirbinu, potiče iz VIII veka...
Стојан Чупић није заборављено име српске револуције. Сећање на његов допринос ослобођењу Срба остало је живо и поред комунистичког притиска да се понашамо као да је историја почела 1941. године. Заправо оживљавању сећања и интересовању за дело Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја у његовој Мачви дело је више фактора, али и племенитог понашања Сафета Хамзића, становника Великог Зворника. Гроб у цвећу Године 1985. Сафет Хамзић, тада 70-годишњак, био је на пропутовању кроз Шабац. Из аутобуса је запазио таблу која је означавала да је то Улица Стојана Чупића. По повратку кући Сафет шаље писмо Скупштини општине Шабац, а ова га прослеђује свом (ондашњем) Комитету за друштвене делатности на разматрање. Поред осталог у писму је написано да је на пропутовању кроз Шабац запазио улицу са именом Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја. Пошто се гроб и споменик Стојана Чупића налазио у његовом дворишту, на неких 10 метара од улаза у кућу, он је сматрао за потребно да обавести представнике града у коме је...
Тајна конвенција је документ потписан 28. јуна 1881. године између Кнежевине Србије и Аустроугарске монархије. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи закључивати било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији. Милан полаже заклетву пред крунисаним сином Алексанрдом Непосредно пре потписивања Конвенције, закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду потчинила вољи Монархије. Потписивање ова два документа је договорено пред Берлински конгрес; тачније, српски дипломата Јован Ристић је обећао потписивање ова два уговора, изградњу српске железнице за Монархију, као и одрицање од Новопазарског санџака у замену за заступање српских интереса на заседању Берлинског конгреса. Србија и аустроугарска 1899 Тајна конвенција Тајни уговор или Тајну конвенцију потписали су Чедомиљ Мијатовић и барон Хербе...
Коментари
Постави коментар