Злоупотреба језика у циљу промене свести Срба

Испитивање језичке употребе, читај злоупотребе појмова: толеранција, транспарентност, мултикултуралност открива нам позадинску идеју која се користи у покушају промене друштвених вредности Срба. Анализом језика врло брзо налазимо да су поменути појмови праћени одређеним фразама, например: отворено друштво или родна равноправност. Фразе се користе као подупирачи наведених појмова, показујући правац њихове језичке употребе. Међутим није проблем у појмовном подупирању, пошто свака фраза може добро послужити као помоћ у разумевању неког појма. Проблем настаје када се примена израза или фразе наметне са једном доминантном језичком употребом. Дакле, када се наметне искључиво значење једног појма у језику, што је код поменутих израза случај. Данас је ово наметање присутно преко политике и квази стручне јавности, која језичка спекулисања користи за остварење својих циљева. Језик у том смислу постаје само још једно средство у циљу промовисања нових животних вредности чијим прихватањем може доћи и до промена људских реакција.

Добар пример за такве манипулације налазимо код НВ организација које се финансирају из средстава страних влада. Управо се оне истичу појмовима толеранције, транспарентности, мултикултуралности, транзиције, демократије. Према томе уопште није случајно што су ови изрази доспели у наш друштвено политички живот, јер ако манипулишете њиховом језичком употребом, онда истовремено постоји опасност манипулисања и њиховим садржајем. Другачије речено, ако се прихвати стандард језичке употребе појма којим се манипулише, постоји могућност да се уједно стандардизује и прихвати порука која је садржана у њему.

Слободније говорећи, примена поменутих језичких образаца не треба само да утиче на смисао изговорених речи већ и да нам сугерише на пожељне друштвене поступке. Стога појмовне норме више не служе само за стандардизацију језичких употреба и начина говорења, већ и за показивање у ком правцу треба образовати вредност читаве државе. За потребе шире манипулације користе се позајмљени појмови из других језика, а један од разлога је што се постојећи појмови у српском језику већ употребљавају у одређеном значењу. Према томе, уопште нећемо остварити подједанке учинке уколико истовремено искористимо појмове „транспарентно“ и „провидно“ иако су синоними. Биће да је њихов језички смисао и порука коју носе када се употребе сасвим различита. Зато се и не открива исти смисао када кажемо „транспарентно друштво“ за разлику од фразе „провидно друштво“. Израз „провидно“ у нашем језику се другачије користи за разлику од израза „транспарентно“, зато је за злоупотребу овај први неупотребљив и морао је бити замењен другим и подеснијим синонимом. Према томе, појму транспарентно не одговара фраза „провидно друштво“, али зато откривамо да се најчешће користи уз фразу „отворено друштво“ како би се указало на нова очекивања јавности. Видимо да се у овој употреби заговара јавност и доступност државних органа другим државама, али и отвореност појединца према новим идејама. Треба рећи да је појам „транспарентно“ повезан и допуњив употребом и значењима других појмова из исте бранше, као например, толеранција и мултикултуралност. Сви они чине нераскидиву заједницу која подесно службује различитим облицима манипулисања. Тако се рецимо појам „толеранција“ у својој доминантној и наметнутој употреби користи за стварање попустљивог друштва. То јест да „образује“ људе у правцу прихватања нових светских кретања ма каква она била. Овај појам озбиљно треба да утиче на промену људских реакција, тако што ће својом употребом сугерисати промену нашег понашања, то јест захтевати од нас да без пружања отпора прихватимо оно што нам долази, без промишљања о последицама. Максима толеранције би могла да гласи: Бити попустљив према другим идејама, без испитивања њихове позадине, прихватити друге људе без обзира на њихово понашање и друга мишљења без обзира какве вредности садрже. Смисао толеранције испуњен је поруком прихватања зла које нам се чини и то без борбе и примерене реакције на такав чин. Циљ је стварање тромог и умртвљеног друштва које губи сваку потребу да се одупре неистини. Ово откривамо као имератив дужности који је постављен пред човеком модерног друштва.

Спекулацијом појмовима „толеранција“ и „транспарентна“ отвара се простор за утицај и продор нових друштвених заједница, па макар оне биле и хомосексуалне, па макар и то прихватање урушило читав систем досадашњих породичних вредности. „Моралност“ и „врлина“ према овим наметнутим значењима огледала би се у прихватању нових организација чак иако су оне секташке, магијске и окултне. Када се овим појмовима још придода „мултикултуралност“ и „демократичност“, онда добијамо оружје којим можемо разорити не само један језик већ и читаве државе. Наиме, стандаризације наглашених појмовних употреба уче нас прихватању нових животних начела, све зарад одобравања и утицаја погубних морала.

Само једна од последица може бити заборав сопствене културе у којој смо поникли, унижавање свог народа, до прихватања да је он злочиначки и то без доказа. Појмовни притисак још треба да оствари полако и постепено померање граница у одобравању исконструисаних лажи. Да човек постане неосећајан када му се подметну лажне идеје или историјска кривотворства. Данас НВ организације веле да будемо толерантни у службу заборава злочина који су почињени над нашим народом. Са друге стране измишљају се ратни злочини који се стављају на терет читавом народу. Значи, Србине, очекује се од тебе да на сервиране историјске фалсификате останеш равнодушан, миран и питом. Да прилагодиш своје карактерне особине када су у питању напади на лично достојанство, културу, историју и да ћутиш без борбе! Према томе када се поједине организације, политичари или појединци служе овде наведеном злоупотребом појмова толеранције, мултикултуралности, демократичности и транспарентности, онда је циљ подешавање и штимање моралности државе и друштва. Заправо сугерисање и откривање шта је оно пожељно што од „ученог“ и „просвећеног“ човека очекује јавност. А очекује да мења све нормалне реакције када су у питању напади на један народ, прихватајући нове идеје, чак иако су искривљене, као што је например идеја транссексуалног друштва, која покушава да избрише све природне и Богом установљене разлике између полова. Фраза „родна равноправност“ постављена је као параван који најчешће језички подупире ову срамотну замисао.

У практичном деловању наведени изрази покушавају да успоставе систем вредности за будуће генерације које треба да постану идиотске, лоботомизоване и неосетне за врлинско и верско наслеђе које су добиле у аманет да чувају. Утицај језика додатно треба да разлабави нашу чврсту везу са тим наслеђеним и прогласи га заосталим. Првенствено да постави мултикултурално друштво које ће бити добар сервис за даље манипулисање. Лек је да никада не прихватимо наметнуте обрасце уобличене оваквим језичким злоупотребама и да их прогласимо погубним, порочним. Даље, да сваку прилику искористимо како би поменули врлине које су красиле и сачувале наш народ вековима. Да јасно кажемо како ту није била вредна идеја демократије, већ жртве која се дају за одбрану народа. Да истакнемо како није било места толеранцији нити другим изразима којима смо данас храњени. Ипак, било је дуготрпељивости која нас учи да на зло злим не узвраћамо али да се боримо за своје лично достојанство и ближње када смо угрожени. Зато, народе српски, увек истакни оне жртвенике за отачаство који су покољењу оставили траг слободе и добра, траг достојан да се помене увек и у свакој прилици.

На крају поменимо да наведене злоупотребе појмова скрнаве човеков дар смисленог говорења унижавајући га у потпуности. И коначно, да не полемишемо са онима који нам већ годинама просипају лажи, већ се окренемо истинској врлини.

.

Аутор: Душан Ранчић

Извор: Ћирилица – Београд